5. децембар – Светски дан земљишта
Скоро 33% светског земљишта је већ деградирано и тај процес се убрзава. Бројни су фактори одговорни за то. Земљиште, баш као и читава животна средина, жртва је савременог начина живота. Због интензивне пољопривреде, загађења, климатских промена, претераног коришћења вештачких ђубрива и пестицида, губитка биодиверзитета, ерозије, смањења органске материје... Долази до осиромашења тла, смањење његове плодности, а последица су смањење приноса главних усева, а онда и неухрањеност, глад, сиромаштво. Просечна храњива вредност главних усева (ниво минерала и витамина) је због деградације земљишта смањена за 15-40% од 1950. године.
Ми у Србији још увек живимо у уверењу да имамо довољно плодне земље, али због свих оних фактора који су у свету узрок деградације тла, и ми смо подложни том процесу. Постојеће регулативе у нашој земљи нису адекватне значају очувања квалитета земљишта. Када се томе дода корумпирана власт која има намеру да читаву плодну долину Јадра заједно са водним ресурсима трајно и неповратно уништи због ископавања литијума није тешко извести закључак да ће се становништво наше земље у веома блиској будућности, уколико не дође до промене овог однарођеног режима, суочити са проблемом физичког опстанка. Одговорне власти у цивилизованом свету су свесне да се планета налази на прекретници, да су храна и здравље грађана стратешки ресурси. У њиховом очувању плодно тло има кључну улогу и крајње је време да се оно заштити и сачува за надолазеће глобалне изазове. У супротном, у року од 50 година ћемо имати земљиште на коме није могуће ништа произвести.
Данас је 5. децембар, Светски дан земљишта! Данас је важно подсетити се да већ сада, због неодрживог коришћења, постоје земље које више уопште немају плодног тла. Запитајте се, да ли сте спремни да дозволите у Србији наставак кретања у том правцу? То ћемо ми, као грађани, морати да спречимо склањајући штеточине са власти, којима интерес Србије и њених грађана никада није био у фокусу. Тек тада можемо кренути са мерама заштите и ревитализације нашег земљишта, консултујући се са научницима и примењујући методе које су се показале као успешне у свету у процесу очувања и оздрављења тла.