Дан реке Саве: Симбол занемаривања, а не поноса
Данас је Дан реке Саве. Уместо да га Београд обележи као град на реци, са поносом и пажњом, он га дочекује настављајући континуирано уништавање једне од најлепших и најважнијих река у региону.
Београд је, нажалост, међу највећим загађивачима вода у Европи. Сваке године, у реке се излије количина непречишћених фекалних и индустријских вода која одговара запремини од 60.000 олимпијских базена.
Последице таквог односа нису само непријатан мирис и прљави потоци који се директно уливају у Саву, често у непосредној близини елитних објеката. Последице се осећају и у биодиверзитету: риболовци сведоче да је све теже уловити врсте попут смуђа и штуке, које су посебно осетљиве на квалитет воде.
Однос власти према Сави је огледало њихове незаинтересованости за заштиту животне средине, али и за европске интеграције. Један од предуслова за приступање Европској унији јесте пречишћавање најмање 90% отпадних вода. Србија је, гледано по улагањима и резултатима, од тог стандарда удаљена — један ЕКСПО.
Злонамеран однос власти се не зауставља на загађењу. Инфраструктура на Сави се системски занемарује и уништава. Управо сада се уклања један у потпуности функционалан мост, док је Савски насип већ годинама на мети нелегалне градње, сече растиња, непрописног саобраћаја и чак бушења, што доводи у питање његову стабилност и безбедност.
Док институције ћуте и крше сопствене прописе, опстанак и будућност реке Саве у Београду ослањају се искључиво на храброст, упорност и посвећеност грађанских активиста.