Demokratska Stranka

Најављено рушење Старог савског моста и изградња другог на истом месту, у приличној мери је узнемирила јавност у Београду, а највише Новобеограђане. Општински одбор Демократске странке на Новом Београду одржао је тим поводом трибину на којој су говорили професор саобраћајног факултета др Душан Младеновић и урбаниста Марин Крешић.

Урбаниста Марин Крешић је истакао да је уобичајено да се, када се нешто уклања, прво изгради алтернатива. Нормално је било да се, пре него што је ван функције стављена Главна железничка станица, изгради нова. Београд је данас без Главне железничке станице. Нормално је било да се, пре рушења Главне аутобуске станице изгради нова. Београд је данас без Главне аутобуске станице. Живимо са неким привременим и принудним решењима. Замислите сада ситуацију да се ван функције стави Стари савски мост, а не постоји алтернатива.

Професор Саобраћајног факултета у Београду др Душан Младеновић је истакао да још нико од заговорника рушења, није изнео аргумент који би рушење Старог савског моста учинио оправданим.

Прво, актуелни режим помиње као рзлог јесте да је мост стар и дотрајао, да „звечи“ када преко њега пређе трамвај и да би требало изградити нови. Карлов мост у Прагу је подигнут 1357. Зар мислите да Чеси нису могли да изграде неки савременији мост већег капацитета? Цивилизовани људи чувају своје културно-историјско наслеђе, а Стари савски мост то дефинитивно јесте. Да би се уопште овај мост ставио ван функције, неопходно је пре тога регулисати трамвајски саобраћај што је у овом тренутку немогуће. Мост на Ади има могућност да преко њега прелазе трамваји, али овај пут је знатно дужи и његов капацитет није довољан да би на одговарајући начин заменио Стари савски мост.

Додатни проблем је то што би преусмеравањем комплетног трамвајског саобраћаја преко Моста на Ади, Старо сајмише, блокови 19а, 23, 22, 21 остали потпуно одсечени. Када би и решили проблем са трамвајским саобраћајем, онда и аргумент са „дотрајалошћу“ и „звечањем“ дефинитивно отпада. Зашто онда рушити мост? Зашто га не претворити у пешачки или бициклистички?

Други аргумент који све чешће користе јесте изградња некаквог моста већег капацитета што је у овом тренутку бесмислено из најмање два разлога:

Први, је питање, где ће та возила по преласку моста? Помиње се тунел чија изградња није у изгледу у догледно време тако да је и по овом основу изградња моста већег капацитета уместо Старог савског моста бесмислена.

Други је повећање загађења, јер се паралелно са планираним рушењем Старог савског моста, овај режим наводно залаже и за смањење емисије издувних гасова. Сада на Новом Београду имамо саобраћајне коридоре Булевар Арсенија Чарнојевића (аутопут) и Булевар Михајла Пупина који генеришу изразито висок ниво емисије издувних гасова. Изградњом моста великог капацитета између та два коридора и стварањем трећег, ситуација би се само погоршала.

Као један од аргумената,за уклањање моста помиње се и пловидбени пут што не стоји јер је река Сава пловидебени пут IV категорије и овај мост апсолутно никада није био нити ће иакада бити препрека за одвијање нормалног речног саобраћаја. Да би овај пловни пут добио вишу категгорију не спречава га Трамвајски мост мост већ чињеница да на реци Сави код Шапца постоји критичан сектор „Камичак“ km 86,3-km 84,8 где се ниво воде спушта на 1,8m.

Потенцијално решење за Београд било би;

прво стављање у пун капацитет свих мостова преко Саве, а у Београду их има осам.

Потом изградња више мостова мањег капацитета на ширем простору како би се извршило измештање аутомобилског саобраћаја из центра града што је светска тенденција.

На питање, шта би се догодило са саобраћајем уклањањем Старог Савског моста без изграђене алтернативе? Марин Крешић и прф Младеновић су истакли да је за њих то толико бесмислен потез, да просто не могу ни да замисле ситуацију и којој би то неко спровео.