РАЗГОВОР КОД ЈУГЕ
У четвртак 28. септембра, на земунском Кеју ослобођења иза култног хотела „Југоаславија“ одржана је трибина на тему урбанистичких изазова Београда са посебним освртом на простор хотела Југославија.
Модератор трибине била је градска одборница Демократске странке Весна Петковић, а учешће су узели урбаниста Марин Крешић испред Демократске странке, архитекта Антоније Антић испред „Срце“ и просторни планер и истакнути грађански активиста Дарко Алабурић представник „Заједно“.
Градска одборница Весна Петковић је истакла да нико није против развоја града, али да градови постоје због људи, тако да се и развој мора планирати и вршити ус кладу са потребама људи који ну њему живе.
Један од највећих проблема и изазова са којима се сусреће читав Београд је урбанистички хаос. Ово у чему ми данас живимо се више не може назвати урбанизам већ суноврат урбанизма, а једини начин да се то заустави и да се ствари промене набоље јесте промена ове власти што пре!-рекла је Петковић и додала.- До промене власти, важно је да јавност непрекидно врши притисак на власт када су штетни планови у питању јер су грађани већ доказали да су способни да заштите град од ове штеточинске власти и у Блоку 37 и на Савском насипу и у другим случајвима. Важно је да само да грађани и политичке организације раде заједно и да буду истрајни.
Упитана од присутних грађана каква је уопште улога Комисије за планове, Весна Петковић је одговорила: „Сврха њеног постојања је искључиво задовољавање тежњи инвеститора блиских власти за што већим профитом.
Коментаришући план у вези хотела „Југоаслвија“ који је грађанима презентован на раном јавном увиду, Дарко Алабурић је истакао да је тај план израдила фирма која је израдила и план за уништење Бежанијске косе против кога су грађани такође протестовали. – „Власник фирме која је израдила овај план се преко друштвених мрежа свађао са незадовољним грађанима Бежанијске косе, а током јавне расправе је незадовољан огрмним бројем аргументованих примедби које су изнели грађани, демонстраивно изашао са седнице!?“
На питање грађана каква је онда сврха јавног увида, Алабурић је рекао: „Функција јавног увида се злоупотребљава као привид учешћа грађана. То је зато што чудним пројектима, овла власт угрожава и интересе сопствених гласача. Други их и не занимају. Овакви планови имају улогу да људима који гласају за владајућу структуру, дају још једно празно обећање.“
Ову власт је могуће победити када радимо заједно.Сада нам о томе сведоче бројни примери сарадње активиста, струке и заинтересованих политичких странака. – додао је Алабурић.
Председник рресорног одбора Демократске странке за урбанизам Марин Крешић истакао је да ово што је презентовано, а тиче се новог изгледа хотела „Југоаслвија“ није ништа друго до ИМИТАЦИЈА ПЛАНИРАЊА!“ и за циљ има у ствари нови напад на Земун и Нови Београд, на јавну површину и вредно приобаље: „Очигледна је намера ове власти да мегалиманском изградњом окупира и Кеј ослобођења баш као што је отето савско приобаље након епске пљачке која се зове Београд на води.“
Господин Крешић је имао и поруку за све грађане наше престонице: „Спас Београда од рушења, уништавања, бесомучог бетонирања је на Београђанима!!! Јер само они могу да смене ову криминалну штеточинску власт. Демократска странка обећава да ће, када добије поверење грађана да управља Београдом, раскинути све тајне и штетне уговоре, поништити планове донете мимо воље грађана и средства уложити у запуштену инфраструктуру и решавање саобраћајних проблема. Обновићемо градске институције, а нарочито службе заштите, Дирекцију и Урбанистички завод, а сви који су супротно професионалној етици потписивали штетне планове и одлуке то више никада неће бити у прилици да чине.“
У новој урбанистичкој пракси, планове ће предалгати честити професионалци, а пресудну реч ће имати грађани!!!“ додао је Крешић
Некадашњи директор Урбанистичког завода Београда господин Антоније Антић је јавности открио мало познату чињеницу у вези са Генералним урбанистичким планом из 2003: „Можда најзначајнији сегмент ГУП-а из 2003. био је предлог уређења простора названог „Београдско море“ који обухвата Велико и Мало ратно острво, Парк пријатељсва, Горњи и доњи град Београдске твврђаве као и део дунавког приобаља прекопута Великог ратног острва. Овај предлог рађен је недуго после дугогодишње изолације наше земље и то у сарадњи са архитектноснким факултетом у Фиренци чији је декан, господин др Рафаеле Палоша био одушевљен да неки град у свом географском центру има очувани природни резерват. Професор овог факултета Борис Подрека је истакао да значајнија градња у овом појасу никако не би требало да се догоди.“
Господин Антић се осврнуо и на темпо развоја града: „Најважније у развоју једног града је умереност, одмереност и уравнотеженост. То значи да би изградњу комерцијалних садржаја требало да прати и употпуњује изградња техничке и друштвене иснфраструктуре.“
Бројни грађани који су Кејем ослобођења шетали или возили бицикле прикључили су се овој трибини у пролазу па се један од њих заинтересовао за ефекте климатских промена у корелацијиј са планираном екстензивном градњом:
„Док се градоначелница Беча хвали бројем посађених стабала и чињеницом да је чак 40% аустријске престонице под зеленилом, у Београду је та цифра испод 17%!? – исткао је Антић и наставио: У светлу све очигледнијих климатских промена, веома је важно не само очување постојећих површина под зеленилом већ и њихово унапређивање, обогаћивање и ширење!“
Закључак учесника трибине је да град треба да се развија али по мери човека уз поштовање прописа и у складу са потребама заједнице.