РЕЧ ДВЕ О Ђорђу Станојевићу
Од 2005. године, булевар који повезује Милутина Миланковића и Омладинских бригада на нашем Новом Београду носи име по Ђорђу Станојевићу, човеку који је Србију гурао напред.
Ђорђе Станојевић је рођен на данашњи дан, 07. априла 1858. у Неготину где је завршио нижу гимназију, да би школовање наставио у Београду код легендарног професора Косте Вујића. Дипломирао је на београдској Великој школи 1881, а већ 1883. је положио професорски испит и почео да ради као професор физике у Првој београдској гимназији.
Како се током школовања истакао, од Министарства војног је добио „благодејаније“ односно стипендију за трогодишње усавршавање у иностранству. Ђорђе је то време провео у Берлину, Постдаму, Паризу, Кембриџу, Лондону и Пулкову у Русији, а у своју отаџбиму се вратио препун инспирације како је да Србију из орјенталне касабе преобрати у европску државу.
Управо на иницијативу и изванредно залагање Ђорђа Станојевића, 06. октобра 1893. Београд је добио електричну јавну расвету и то међу првим градовима у Европи. Ова прича ипак, није потпуни тријумф Станојевићеве идеје прогреса.
Наиме, у Београду се годинама водила полемика да ли је јавна расвета уопште неопходна јер „поштен свет ноћу спава“, али је ипак превагнула идеја да је неопходно осветлити варош што је и учињено са 40.000 гасних фењера.
Када је Станојевић предложио да се изврши електрификација која ће омогућити квалитетнију и јефинију расвету, одмах су се организовали противници напретка окупљени око професора Војне академије Марка Лека. Читаве две године је трајала полемика у јавности о електрификацији да би на крају био прихваћен Станојевићев став, али модификован!? Питате се како?
Мало је познато да је и Београд био поприште „рата струја“, па је против воље Ђорђа Станојевића, прва београдска електрична централа комплетну опрему набавила од компаније „Едисон“ и радила је на једносмерну струју!?
Приликом своје једине посете Београду 01-03. јуна 1892, Никола Тесла је био гост управо Ђорђа Станојевића, а када је видео заврше радове на електричној централи прокоментарисао је: „Београд ће имати најрпимитивније и најгоре осветљење.“
Ђорђе Станојевић је био творац великог броја електрана у Србији, а она „Под градом“ у Ужицу 1900. је била прва електрана на трофазну струју у Србији израђена у потпуности према Теслиним принципима. Када је из те електране осветљено Ужице, тамошња штампа је забележила да је њихов град осветљен лепше од Београда, што је и било истина.
Импресионирани хидроелектраном у Ужицу, Станојевићу су се обратили многи градови па је тако учествовао у електрификацији Чачка, Горњег Милановца, Крушевца, Зајечара, Лесковца... Пројектовао је и први далековод дуг 17km од Вучја до Лесковца, изградио хидроелектране у Вучју, Ивањици, Нишу, Власотинцу, Великом Градишту...
О свестраности Ђорђа Станојевића најбоље сведоче следећи подаци:
Аутор је прве фотографије у боји код нас „Дечак са виолином“
Аутор је прве фотомонографије „Србија у сликама“ 1902.
Донео је први рентген апарат у Србију 1899. и обавио прво снимање
Инсталирао прву радиотелеграфску станицу у Београду 1904.
Основао Институт за физику
Основао 1907. нешто без чега ми данас не можемо замислити свакодневни живот - Комисију за индустрију хладноће у Србији. Тако је наша земља захваљујући њему била једна од оснивача Међународног удружења хлађења 1909.
Написао је прву књигу о вадзухопловству на српском језику „Шетња по облацима“ 1884. са циљем да се публика у Србији упозна са летењем балонима