РЕЧ, ДВЕ О Јурију Гагарину
Данас се широм планете Земље обележава Међународни људског лета у свемир или по нашки „Дан Јурија Гагарина“ јер слави историјски догађај који се догодио 12. априла 1961. када је својетски пилот Јуриј Гагарин полетео у космос.
Први (успешни) лете човека у свемир изведен је у летилици Васток 1 која је полетела са космодрома Бајконур у Казахстану. Лет је трајао 108 минута и Јурију Гагарину је донео вечну славу.
Изгледи да ће Јуриј постати планетарна мегазвезда нису били велики. Он је рођен 9. марта 1934. на колхозу Клушино у смоленској области као треће дете у породици земљорадника.
Љубав према ваздухопловству му је усадио професор математике који је током Другог светског рата био пилот, па се Гагарин као веома млад учланио у аеро клуб. По завршетку средње школе уписао је војну пилотску школу у Оренбургу после које је почео да лети на авиону МИГ 15.
На конкурс за лет у свемир пријавио се укупно 3461 кандидат. У ужи круг је ушло 347 пилота који су испуњавали ригорозне физичке критеријуме идентичне критеријумима за олимпијске спортисте уз додатни услов, да кандидат није виши од 174 cm нити тежи од 75 kg. Селекција је настављена према политичкој подобности, пореклу, психолошким особинама и образовању да би се свела на два кандидата видине непуних 158 cm, Јурија Гагарина и Германа Титова. Прича се да је коначну одлуку о томе ко ће од ова два момка полетети у свемир донео родоначелник совјетског свемирског програма Сергеј Корољов из једног наизглед прозаичног разлога. Када је Корољов повео кандидате да се упознају са летилицом, први је у кокпит ушао Титов, а после њега Гагарин који се за разлику од свог колеге изуо и скинуо све што би могло оштетити опрему. То је на Корољова оставило такав утисак да је инсистирао да одабран буде Гагарин.
Данас сећање на Јурија Гагарина чува новобеоградски булевар.