РЕЧ, ДВЕ О Недељку Гвозденовићу
Ретки су људи који су толико били заљубљени у свој град као што је био сликар, професор и академик Недељко Гвозденовић.
Рођен у Мостару 24. фебруара 1902. Недељко Гвозденовић је сликарство студирао у Минхену на интернациоанлној школи код професора Хајца Хофмана, а по завршеним студијама 1926. долази у Београд.
Рани период његовог стваралаштва, услед оскудице, карактеришу мали формати:
,,Дању сам јурио с краја на крај Београда, од Карабурме до Савамале, од Дорћола до Булбудера, давао сам часове страних језика по кућама. Латински, грчки, немачки, француски, енглески, итзалијански... Понекад, доста ретко, могао сам да истерам од часова и до три хиљаде динара месечно. Био сам некако повучен, ти часови, тај тежак живот, и све ми то отимало време за сликање. Јесте ли видели те моје ране слике, све мали формати…" - говорио је о својим почецима у Београду Гвозденовић.
Професор на Академији ликовних уметности је постао 1940. и од тада је његово стваралаштво претежно везано за Београд:
,,Jедва чекам да дође лето, да сви некуда оду и онда је Београд мој. Онда је најлепши. "
Атеље Недељка Гвозденовића се налазио на Студентском тргу, а када би осетио, како је он то говорио „потребу за витамином који му недостаје“, седао би у аутобус број 26 и одлазио до последње станице где се у његово време градило насеље „Браће Јерковић“. Тамо би инспирацију налазио у на ободима града, уживајући уз кафу и разговор у ресторану који је, гле чуда, носио име његовог родног града – „Мостар“.
По чему ће Недељко Гвозденовић остати упамћен? Свакако по даровима. Родном Мостару је 1980. поклонио својих 70 дела. САНУ је 1981. поклонио 163 дела, а Академији ликовних уметности је наменио не малу суму новца за Фонд годишње награде најбољем студенту овог факултета.
Ипак, оно што је оставио свом Београду заиста завређује вечну захвалност. Наиме, свом граду је Недељко Гвозденовић завештао своју целокупну имовину, а 1983. је чак 570 својих слика поклонио за отварање сталног легата у Кнез Михајловој. У то време се причало како је на тај начин Недељко Гвозденовић преместио периферију, која му је била велика иснпирација, у сам центар града.