РЕЧ ДВЕ О Пери Сегединцу
Петар Јовановић касније назван Пера Сегединац рођен је у месту Печка недалеко од Арада (у данашњој Румунији) 1655, а пострадао је на данашњи дан, 4. априла 1736. у Будиму.
Његови преци су били граничари на реци Мориш од 1607. године. Када су Турци 1616. освојили Арад и околину, његови стари нису побегли одатле.
Још као младић је постао војник, као и већина граничника и дошао је до чина капетана. Капетан је био у родном Поморишју (предео између Арада, Темишвара, Сегеина и Новог Кнежевца). Као моришки командант и учествовао је у Великом турском рату (1683—1699). Пензију је дочекао 1715. у родној Печкој као командант шанца и ту је наставио живот.
Био је активан у српској заједници па је узео учешће на српском црквено-народном сабору у Карловцима 1726. година.
Године 1735. је избила побуна бекешких кметова (Бекеш је област на тромеђи Мађарске, Румуније и Србије), у којој су учествовали Мађари, Срби и Румуни због тешког живота. Међу Србима устанак је избио због прекомерног глобљења и различитих насиља од стране спахија, али и присилног превођења у римокатоличанство, које је подржавао цар Карло VI.
Српска војска се скупила у Банату, а придружили су им се и Мађари под вођством Михаља Вертешија тако да је број устаника брзо достигао 500.000. По договору Пера је са Србима требало да заузме Арад, а Вeртеши (вођа Мађара) и Јован Себешћин (вођа Румуна) - Ђулу. Током преговора да се Арад преда устаницима, аустријска регуларна војска је победила устанике код места Ердехеђа и заробила старог капетана Перу у Араду. Срби капетани су стојали иза те сељачке побуне, и као организатори су били одвојени од устаника.
Иако је имао 80 година, мучен је, а након тога је послат у Будим заједно са сином Михајлом и још неколико учесника побуне. Тамо је одлуком суда осуђен на смрт стављањем на точак, а сурова казна је извршена на пијаци Св. Ђурђа у Будиму 4. априла 1736. године.
Тело је након погубљења оскрнављено и пренето у Пхнтечку, где је обешено као опомена Србима. Након тога је раскомадано на четвртине, а сваки део је приказан у Араду, Великом Варадину (данашња Орадеа у Румунији), Шаркаду Шаркаду и Бекешсентрандрашу.
У Будимској тврђави се налази спомен плоча посвећена њему и побуњеницима. Мађарски сељаци су му спевали потресну песму: "Погибија славнога Пере", а о њему је Лаза Костић написао истоимену трагедију 1882.
Успомену на овог јунака носи улица у Бежанији на нашем Новом Београду.