Сачувај шуму
Овогодишња тема Светског дана шума је Шуме и
иновације - Боља решења за бољи свет. Свет указује и проналази нова, иновативна решења у циљу спречавања
нелегалног и прекомерног крчења шума,као и пожара. Годишње
се 10 милиона хектара шума изгуби због крчења, а око 70 милиона хектара шума су
погођене пожарима. Иновације су пре свега кључне у систему раног упозоравања али и у смислу
очувања здравља шума, праћењу климатских промена и њиховог утицаја на шуме те
њиховог одрживог коришћења.
Шуме
су критични екосистем за живот на планети, од изузетног значаја за човека и за
очување укупног биодиверзитета. Као најсложенији копнени екосистем природно су
станиште бројним биљкама, животињама, микроорганизмима, чак 80% свих амфибија, живи у шумама. Шуме
покривају око трећину копна планете, и око 1,6 милијарди људи зависи
директно од шума пошто им оне обезбеђују уточиште, лекове, храну,гориво. Од
1990 чак 420 милиона хектара шума је нестало углавном због крчења.
Зато
је више него икада у историји наше планете важно да се ради на смањењу
крчења шума, на њиховом обнављању и одрживом управљању,а то су уједно и важни предуслови за
постизање глобалног циља 2030.
Што се
тиче ситуације у Србији тешко је одговорити пошто званичници манипулишу подацима, ипак према
подацима Светске банке и Еуростата пошумљеност Србије износи
око 30% ( од тога у Војводини између 6 и 7%) што је знатно испод просека
Европске уније ( 46%). Поред недовољне пошумљености, раширена је бесправна
сеча, лоше се газдује шумама, недостају стратешки планови о управљању шумама, а
крчење шума није заобишло ни заштићена подручја као што је то Фрушка гора, Ђердап и други.
Стање
шума у Србији је лоше, чак 65% су
изданачке шуме које настају спонтаним обнављањем из посечених пањева. То су
шуме лошијег квалитета у економском али
и у еколошком смислу. Представнци власти у медијском простору, користе термин
пошумљавања али у стварности
се на пошумљавању ради мало или недовољно. Србија је веома подложна процесу
климатских промена, зато унапређење шума, нарочито кроз амбициознији процес пошумљавања има велики значај.
Европска унија је донела Стратегију шумарства
до 2030.године која је саставни део Зеленог договора. Један од основних циљева
је заштита, обнова и повећање површине под шумама као важна мера у борби против
климатских промена и за очување биодиверзитета. Једна од основних мера за
постизање циљева из Стратегије је да се
до 2030. посади три милијарде стабала.
Пошумљавање је глобално препознато као важна мера за ублажавање последица климатских
промена и смањење загађења у градовима..Одговорне власти нпр.Париза, Мадрида,
Беча, Лондона и других градова постављају
амбициозне циљеве и спроводе конкретне и значајне мере у пошумљавању
својих градова и тако побољшању квалитета
живота својих суграђана.
О значају и улози урбаног
дрвећа постоје и научна истраживања која су показала да вегетација, посебно
дрвеће делују као природни филтери за гасове и загађујуће честице у урбаним
срединама. Урбано дрвеће смањује ниво ПМ 2,5 честица у ваздуху, угљен диоксида,
изузетно штетног приземног озона, сумпор диоксида итд. Снижава температуру у
граду упија вишак воде приликом обилних падавина али и снижава ниво буке.
У
Београду је стање такво да су потребе за урбаним дрвећем и зеленилом све веће али
га истовремено има све мање, а бетона све више. У нашем граду, нажалост, не постоји
одговорна власт нити власт коју води интерес Београђана, зато је квалитет
живота у Београду све лошији. Тренурна
власт не да не разрађује нове планове, она не зна да реализује ни постојеће.
Власт
коју је водила Демократска странка је још 2011. усвојила је Стратегију пошумљавања
Београда којом је планирана садња 50.000 хектара и милион садница у року од
десет година. Урађени су прецизни планови, које саднице ће се садити, на којим локацијама, ко ће
производити садни материјал, укључене су били сви од Шумарског факултета, ЈП
Србија Шуме, Зеленила Београд..Променом власти у Београду од Стратегије се одустало, до
2021.г је пошумљено само 900 хектара ( од планираних 50.000 хектара ). Београд и Србија заслужују бољи однос према
природи.
Лични став Весна Петковић
Демократске странка ОО Нови Београд