Demokratska Stranka

Pred proizvođačima hrane su oduvek bila dva velika izazova:

proizvodnja kvalitetne hrane (ukus, zdravstvena bezbednost, izgled, dug rok upotrebe, atraktivna ambalaža itd.)

što niža cena proizvodnje, kako bi hrana bila dostupna širokom tržištu.

Danas je nemoguće proizvesti hranu biljnog porekla bez korišćenja sredstava za rast i razvoj (različite vrste prirodnih i veštačkih đubriva) i sredstava za zaštitu bilja (pesticidi). Sva ova sredstva imaju povoljan efekat na rast i razvoj biljaka, ali njihovo prisustvo u finalnom proizvodu koji se plasira na tržište nije dozvoljeno.

Pravilnom i kontrolisanom upotrebom ovih sredstava, mogućnost njihovog prisustva u prehrambenim proizvodima namenjenim tržištu je minimalna ili zanemarljiva. Ipak, u praksi se neretko susrećemo sa kontaminiranim proizvodima. Postavlja se važno pitanje – ko snosi odgovornost: poljoprivredni proizvođač, prehrambena industrija, trgovinski lanac ili država? Smatram da je najmanju odgovornost moguće pripisati poljoprivrednim proizvođačima, dok je najveća na državi. U našoj zemlji uglavnom postoje odgovarajući zakoni, pravilnici i uredbe koje regulišu upotrebu sredstava za zaštitu bilja i đubriva, kao i sistem kontrole bezbednosti hrane „od njive do trpeze“, ali rezultati u praksi često ne potvrđuju efikasnost tog sistema. U mnogim zemljama sveta proizvodnja hrane se tretira kao strateški prioritet, u koji se ozbiljno investira, sa ciljem postizanja visokog kvaliteta i bezbednosti krajnjih proizvoda.

Srbija ima značajan potencijal za proizvodnju raznovrsne i visoko kvalitetne hrane. Raspolažemo velikim površinama nekontaminiranog i plodnog zemljišta, naročito pogodnog za gajenje voća i povrća. Područje oko Grocke, na primer, već decenijama važi za jedno od najcenjenijih u Evropi kada je reč o proizvodnji breskve – ova sorta iz Grocke često se ističe kao jedna od najukusnijih u čitavoj Evropi. Ovakvi primeri potvrđuju da Srbija ima sve preduslove da postane prepoznatljiv proizvođač kvalitetne hrane na međunarodnom tržištu.

Međutim, položaj poljoprivrednog proizvođača u Srbiji je, najblaže rečeno, izuzetno težak. Oni su gotovo potpuno nezaštićeni – nedostaje im sistemska stručna podrška, finansijska pomoć, stabilno tržište, kao i adekvatna državna zaštita. Naše izuzetno kvalitetno voće i povrće često, posredstvom raznih nakupaca, završava na tržištima Rusije i drugih zemalja, dok se istovremeno u domaćim supermarketima nudi uvozno voće i povrće iz Turske, Albanije, Grčke, Španije i drugih zemalja – često upitnog kvaliteta i svežine.

Poseban problem predstavlja upotreba pesticida. Neretko se dešava da proizvođači, u želji da očuvaju rod, koriste sredstva u nedozvoljenim količinama, čime ugrožavaju ne samo zdravlje potrošača, već i svoje zdravlje, kao i životnu sredinu.

Dokle god ovakva situacija bude prisutna u domaćoj poljoprivredi, zdravstveno bezbedna hrana će za većinu građana ostati luksuz. Rešenje postoji: uz sistemsku podršku i ulaganje u domaće proizvođače, možemo obezbediti bezbednu, kvalitetnu hranu i očuvati zdraviju životnu sredinu za sve nas. Pomozimo poljoprivrednicima – jer samo uz njihovu stabilnost, imamo zdravu budućnost.